Na šarenolikoj digitalnoj mapi, već nekoliko meseci, svoj uticaj širi blog „Miles To Walk“ koji nas inspiriše da svet posmatramo iz lepše perspektive. Autor ovog zanimljivog projekta je Nikola Milović koji se pokazao kao odličan hroničar života u Beogradu. Iako radi na odgovornoj poziciji sales and marketing menadžera najelitnijeg prestoničkog hotela „Square Nine“, svoju ljubav prema sitnicama koje čine život pretočio je u online dnevnik. I dok većina ljudi u savremenom svetu živi brzim tempom, olako shvatajući sve lepote koje ih okružuju i neprimećujući šta se oko njih dešava, Milović voli da uživa u malim stvarima i da im daje veliki značaj. Osim što beleži zanimljive momente u našem gradu, na njegovom blogu možete pronaći i mnoge interesantne fotografije sa putovanja kako po Srbiji tako i u inostranstvu.
Kako ste došli na ideju da pokrenete portal „Miles To Walk“?
– Godinama unazad, a sa pojavom pametnih telefona još intenzivnije, beležim svet oko sebe. Nekada sam te trenutke čuvao za sebe ili delio samo sa najbližim osobama. Pojava društvenih mreža mi je omogućila da moj pogled na svet vidi širi krug ljudi. Tada sam počeo da dobijam svakodnevne komentare koji su uglavnom glasili: „U kom gradu ti živiš?“, „Gde se to nalazi?“ ili „Lepo prikazuješ grad, ali nije tako lep u stvarnosti“… Shvatio sam da je moja misija da što više ljudi „stavi moje naočare“ i posmatra stvarnost selektivno. Da im vidokrug zaintrigiraju samo stvari vredne pažnje, momenti vredni sećanja.
Koliko vremena je prošlo od početne ideje do realizacije?
– Blog ili mesto na kome sam uobličio sva svoja zapažanja, sve svoje foto priče, raste iz dana u dan, ideja se krčkala dugo, a poslednjih nekoliko meseci vrlo diskretno, bez velike pompe stasava i polako, za sada svojim prirodnim tokom okuplja ljubitelje putovanja, našeg grada, zemlje.
Na vašoj digitalnoj stranici zabeleženo je mnogo momenata iz svakodnevice, smatrate li da sitnice čine život?
– Upravo tako. Uvek čekamo da nam se nešto bitno desi, konstanto negde žurimo, čekamo taj pravi trenutak, da se poklope kockice kako bismo napravili nešto novo. Upravo je taj put koji prolazimo svaki dan, to sunce koje nam novembar podari za šetnju, to lišće koje šuška u parku dok se opuštenim korakom mimoilazimo sa sugrađanima, taj miris kestena koji se ovih dana širi centralnom pešačkom zonom, u tome treba uživati, u tome zaista uživam.
Jeste li vi autor svih fotografija na blogu?
– Jesam, dobijam mnogo lepih komentara, ali i sugestija da kupim profesionalni foto aparat. Još uvek ne razmišljam o toj opciji, ne zato što ne želim da fotografije budu boljeg kvaliteta, nego zato što smatram da nije poenta da pravim razglednice i da pokažem svoje fotografsko umeće, ili bar meni nije bitno da sve bude savršeno. Upravo to nešto iz ruke, u hodu uhvaćen trenutak, jedan moment koji se nikada više neće ponoviti, jeste ono što pravi razliku u moru predivnih fotografija Beograda. To je moje iskutvo, videćemo da li sam u pravu.
Šta vas ove jeseni najviše inspiriše?
– Često se pitam da li smo primećivali ranije zalaske sunca koje ovih dana sugrađani neprestano postavljaju bez filtera na društvene mreže. Sve me ove jeseni inspiriše, ja sam jesenje dete, tako da ovaj kolorit, šarenoliki prizori, priroda koja je neverovatna ovih dana, sve mi je to inspirativno, a to se vidi i na blogu. Čaj, bundeva, „tepih“ od lišća, ulični svirači, biglovi, šetnja, ne znam kako sve da uobličim, da ne preteram, a da na pravi način dočaram beogradsku jesen. Vrlo lako sam pao pod čari jesenjeg ruha.
Osećate li se često kao turista u Beogradu?
– Volim taj osećaj. Često se pravim da sam turista i to je najlepši osećaj. Na potpuno drugačiji način pristupate nečemu što drugi prihvataju zdravo za gotovo. Sve gledate nekim drugima očima i upravo je to trenutak u kome primetite neke stvari na koje smo oguglali, koje nam se podrazumevaju. Ništa se ne podrazumeva, u svemu je potrebno uživati punim srcem. Na taj način primetite i staru prodavnicu pokvarenih stvari koje se pretvaraju u neku novu vrednost, antikvarnicu, cvećaru, zanatsku radnju za pravljenje cipela, neki grafit koji vas porukom inspiriše, na taj način doživite Beograd koji nije zapisan na zvaničnim turističkim mapama. Pravi Beograd.
Recimo, meni je žao što u muzeju Nikole Tesle nema nikog od sugrađana. Ali me ohrabruje kada u tom istom muzeju ne može da se prođe od stranaca koji su posetili grad i koji sa takvom očaranošću probaju sve izume i eksperimente. Upravo je juče Lana Del Rey podelila sa svetom na svom Instagram profilu sliku Nikole Tesle. Izazvala je lavinu komentara čiji je Nikola zapravo. Moramo da znamo šta imamo i čime raspolažemo da bismo više cenili sebe i da bi nas drugi više cenili.
Putujete li često po Srbiji, i koja biste mesta preporučili ljudima da obiđu?
– Vrlo rado, čim imam priliku, a kad nemam izmislim je. To ne mora biti neko epohalno putovanje, ali možete napraviti da bude neponovljivo. Za to je potrebna priprema, malo istraživanja po internetu, nekoliko saveta, dobrih preporuka kako biste u užurbanom načinu života vaše slobodno vreme iskoristili na najbolji mogući način. Srbija ima toliko toga da ponudi, ukoliko ne možete stići shodno obavezama na otvaranje ski sezone na Staroj planini ili Kopaoniku, Kosmaj je blizu, a vrlo je čaroban. Planina, odličan restoran sa tradicijom „Kod Žike i Nade“, autentično craft pivo, blizina istorijskih lokaliteta, jedan ceo dan, vikend, planirajte da posvetite ovoj pitomoj dami, nećete biti razočarani, a energija kojom ćete se napuniti je dovoljna i za mesec dana svega što vas čeka od ponedeljka.
Šta prvo uradite kada odete na putovanje?
– Prvo naravno prošetam, osetim svež vazduh, upoznam mesto gde sam došao, sa čime se tog vikenda upoznajem… To je prvi utisak lokaliteta u kome ste. Rano jutro i kvalitetan domaćinski doručak, po koja reč razmenjena sa lokalnim stanovništvom, to je okosnica svakog doživljaja i svakog ispunjenog odmora i bega van grada.
Često se susrećete sa novim, običnim ljudima, učite li od njih mudre životne lekcije?
– I više nego što sam u tom trenutku svestan. Ali vremenom shvatam da postoji određena nit, da svaka reč ili anegdota koju čujem ili proživim, niže se u moj doživljaj sveta, gradi me kao ličnost i uči šta je u životu bitno ili bi trebalo da bude. Da, ja sam od onih koji bi pre otišao, dok je na moru, da vidi stari muzej mlina za masline u zaštićenom srednjevekovnom gradu na litici ili će umesto na plaži pre vreme provesti na kopnu, u dubini kontinentalne Istre, na imanju „La Casa di Matiki“ u Žminju, samo da osetim gušt domaćeg doručka, meda od lavande, jedne potpuno personalizovane priče iz koje mi svi treba da učimo. Na koji način male stvari učiniti velikim, uobičajene navike učiniti neobičnim iskustvom.
Osim što uređujete svoj portal, radite i u elitom hotelu „Square Nine“, da li je naporno da istovremeno obavljate dva značajna posla?
– Rad u hotelu „Square Nine“ je jedno nezamenjivo i inspirativno iskustvo. To je hotel, jedini u Beogradu u kome možete na taj način maštati, igrati se, kreirati potpuno neverovatne stvari za naše uslove. Imamo svu podršku za to, a klijenti su ljudi koji prepoznaju uložen trud i potpunu personalizaciju koja je standard.
Takav pristup zahteva dosta truda i vremena, tako da mogu da preinačim pitanje u: „Osim što radite u hotelu, bavite se blogom?“, jer zaista je potrebno veliko zalaganje da se istraje u ovom mom poduhvatu. Kada skinem kravatu i odelo, ulazim u novu dimenziju jednog beogradskog šetača. Ali, kako je to moj pokretač i pogon, jedno ne može bez drugog, ili više ne znam kako bi moglo? Svakako, jedno prerasta u drugo i daje mi ventil, a i pogon za sve što me tokom dana čeka. Izazov je, ali uživam u svakom trenutku. Nema više nazad.
Koliko traje vaš radni dan?
– Dosta dugo, zaista. Hotelijerstvo je takva profesija da radno vreme ne postoji, ne možete staviti ključ u bravu i biti nedostupni klijentima koji računaju na vas, i uveče, vikendom, praznikom… Ali, taj posao je nešto u šta se zaljubite ili ne, ako prepoznate u sebi da je to nešto što vas ispunjava potpuno, onda to više nije posao, to je pokretač.
Gde sebe vidite u budućnosti?
– Neka dečačka želja mi je da imam jedan pansion uređen na način koji meni estetski odgovara, sa posebnom personalizovanom uslugom, direktnim kontaktom sa kreativnim gostima kojima stvaram jedan doživljaj potpunog lokalnog iskustva, prenosim tradiciju u hrani, muzici, ambijentu, okruženju, bašti i proizvodima koje sam lično izmaštao i proizveo. Porodica koja aktivno učestvuje u svemu, deca, pas… Videćemo, relativno sam mlad, a duhom jako mlad, tako da sam na samom početku. Svašta me čeka na mom putu, budite uz mene da ga prođemo zajedno.
Posetite blog Nikole Milovića i upoznajte Beograd iz sasvim novog ugla: http://milestowalk.com
