Zašto pravilo o osam čaša vode dnevno nije univerzalna naučna preporuka i kako zapravo treba razmišljati o hidrataciji
Ako postoji jedan savet o zdravlju koji smo čuli toliko puta da ga više ni ne preispitujemo, to je onaj da svakog dana treba popiti osam čaša vode. Čaša ujutru, nekoliko tokom dana, još jedna uz ručak i poslednja pred spavanje – jednostavna formula koja je decenijama predstavljana kao minimum potreban za dobro zdravlje. Problem je samo u tome što ne postoji naučna osnova za univerzalno pravilo o osam čaša. Drugim rečima, ne postoji magičan broj čaša koji odgovara svakoj osobi, bez obzira na njenu telesnu masu, ishranu, fizičku aktivnost, temperaturu vazduha ili zdravstveno stanje. Pregled objavljen u časopisu American Journal of Physiology još 2002. godine nije pronašao naučne studije koje bi potvrdile da je upravo osam čaša vode dnevno potrebno zdravim odraslim osobama.
PROČITAJTE: Pet razloga zbog kojih bi trebalo da pijete kokosovu vodu
To, naravno, ne znači da ne treba piti dovoljno vode. Naprotiv, adekvatan unos tečnosti jedan je od osnovnih preduslova za normalno funkcionisanje organizma. Ali način na koji bi trebalo da razmišljamo o hidrataciji mnogo je kompleksniji od jednostavnog brojanja čaša.
ODAKLE JE UOPŠTE DOŠLO PRAVILO O OSAM ČAŠA?
Jedan od razloga zbog kojih je savet „osam čaša dnevno“ toliko dugo opstao jeste činjenica da je jednostavan za pamćenje i lako primenljiv. Međutim, jednostavnost nije isto što i naučna preciznost. Istraživanja nisu pronašla dovoljno dokaza da upravo ta količina predstavlja optimalan unos za sve zdrave odrasle osobe. Jedan naučni pregled iz 2014. godine zaključio je da tvrdnja da je za zdravlje potrebno najmanje osam čaša vode dnevno ima vrlo malo dokaza koji je podržavaju. Još važnije, čak i kada se u stručnim preporukama navode određene količine, one se ne odnose samo na vodu koju treba popiti, već na ukupan unos tečnosti koju tokom dana unosimo u organizam.
VODA NE DOLAZI SAMO IZ ČAŠE
Kada stručnjaci govore o dnevnim potrebama za vodom, u računicu se ne uključuje samo voda koju pijemo. Ukupan unos vode obuhvata vodu iz svih napitaka, ali i onu koja se prirodno nalazi u hrani. Prema National Academies podacima, referentni unos ukupne vode iznosi oko 2,7 litara dnevno za žene i 3,7 litara za muškarce. Međutim, to nisu količine vode koje treba popiti. Deo tog unosa dolazi upravo iz hrane, a prema analiziranim podacima oko 19 odsto ukupne vode potiče iz namirnica. Voće, povrće, supe, jogurt i brojne druge namirnice svakodnevno doprinose hidrataciji. Zato osoba koja jede mnogo namirnica bogatih vodom neće imati iste potrebe za tečnošću kao neko čija je ishrana uglavnom sastavljena od suve hrane. Zbog toga pitanje „Koliko čaša vode treba da popijem?“ zapravo nije dovoljno precizno. Mnogo bolje pitanje je: „Da li unosim dovoljno tečnosti za svoje potrebe?“
NAŠE TELO IMA SISTEM ZA REGULISANJE HIDRATACIJE
Jedan od najvažnijih razloga zbog kojih univerzalno pravilo nema mnogo smisla jeste činjenica da ljudski organizam ima veoma precizan sistem za održavanje ravnoteže vode. Kada telu nedostaje tečnosti, povećava se koncentracija određenih supstanci u krvi, što registruju osmoreceptori. Mozak tada pokreće osećaj žeđi, dok hormonski mehanizmi, uključujući vazopresin, pomažu bubrezima da zadrže više vode.
Jednostavno rečeno – telo ne čeka da napravimo tabelu sa osam polja i precrtavamo čaše. Ono neprestano prati sopstvenu ravnotežu tečnosti i prilagođava se. Kod zdravih ljudi osećaj žeđi predstavlja jedan od ključnih mehanizama koji regulišu unos tečnosti.
POTREBA ZA VODOM NIJE ISTA SVAKOG DANA
Zamislite dva dana iste osobe. Prvog dana provodi osam sati u klimatizovanoj kancelariji, ne vežba i jede uobičajene obroke. Drugog dana je 35 stepeni, provodi nekoliko sati napolju i trenira. Zašto bi joj potrebe za vodom oba dana bile identične? Ne bi. Gubitak tečnosti povećava se tokom fizičke aktivnosti, znojenja i boravka na visokim temperaturama. Isto važi i za određene druge situacije koje povećavaju potrebe organizma za tečnošću. Zbog toga je mnogo logičnije posmatrati hidrataciju kao dinamičnu potrebu, a ne kao dnevni zadatak koji mora da bude završen sa tačno osam čaša.
DA LI TREBA ČEKATI DA OSETIMO ŽEĐ?
Za većinu zdravih odraslih osoba, žeđ je veoma koristan signal. Ipak, nije savršen u svakoj situaciji. Tokom intenzivnog vežbanja, velikih vrućina ili kod starijih osoba osećaj žeđi može biti manje pouzdan, zbog čega potrebe za tečnošću zahtevaju više pažnje. Zato „pijte samo kada ste žedni“ nije ništa bolja univerzalna formula od „popijte osam čaša“. Mnogo je korisnije osluškivati telo i uzeti u obzir okolnosti u kojima se nalazimo.
KOLIKO VODE ONDA ZAISTA TREBA PITI?
Ne postoji jedna brojka koja će odgovarati svima. Stručne smernice mogu dati okvirne vrednosti, ali ih treba posmatrati upravo kao smernice, a ne kao obaveznu dnevnu kvotu. Potrebe zavise od pola, telesne veličine, fizičke aktivnosti, temperature, ishrane i brojnih drugih faktora. Najvažnije je razumeti da se dnevni unos tečnosti ne sastoji samo od vode koju pijemo, već i od drugih napitaka i hrane.
Zato osam čaša vode dnevno nije „pogrešno“ zato što je osam previše ili premalo. Problem je u tome što je predstavljeno kao univerzalno pravilo koje važi za svakoga. A ljudsko telo jednostavno ne funkcioniše po tako jednostavnoj matematici. Hidratacija nije takmičenje u brojanju čaša. Mnogo je važnije razumeti sopstvene potrebe, povećati unos tečnosti kada su temperature visoke ili smo fizički aktivni i ne zaboraviti da značajan deo vode svakog dana dobijamo i iz hrane.
Tekst: Ivana Nikolić
Naslovna fotografija: @josefinevogt
Foto: Instagram
