Influenserka Tatjana Bosanac nedavno je bila na solo putovanju u Valensiji, a sa nama je podelila kako izgleda istraživati grad u sopstvenom ritmu i zbog čega smatra da svako treba sebi da priušti ovakvu vrstu avanture
Solo putovanja jedan su od najlepših načina da upoznamo, ne samo nova mesta, već i sami sebe. Odlazak u nepoznato, bez oslonca na saputnike pruža slobodu, priliku za lični rast, istrażivanje sopstvenih granica i sticanje nezaboravnih iskustava. I dok nekima ideja o putovanju bez društva deluje zastrašujuće, drugi u tome pronalaze posebnu vrstu mira i inspiracije.
Ovoj drugoj grupi definitivno pripada influenserka Tatjana Bosanac, koja je nedavno sama obišla Valensiju, a sa nama je podelila kako izgleda istraživati grad u sopstvenom ritmu i zašto veruje da svako treba da iskusi ovakvu avanturu bar jednom u životu.
INJournal: Kako ste došli na ideju da sami posetite Valensiju? Da li vam je ovo bilo prvo solo putovanje?
– Nisam bila u energiji i raspoloženju da radim ovde bilo šta. Zbog čitave situacije u zemlji, nisam osećala da je primereno da kačim svoj ležerni sadržaj. Sa druge strane, meseci iza mene bili su više nego intenzivni, neprestano sam bila okružena velikim brojem ljudi, i koliko god to volela i koliko ume da me puni energijom, mnogo mi je i pojelo energije. Morala sam da pronađem novu i novi izvor. Prvi put sam sama putovala prošle godine, međutim išla sam u Rovinj, u kojem sam bila više puta, pa recimo da mi je bar mesto bilo poznato. Tamo se osećam kao kod kuće. Ovo je bilo potpuno drugačije.
INJournal: Kako ste se pripremali za ovo putovanje? Da li ste imali neke strahove ili dileme pre nego što ste krenuli?
– Kupila sam karte oko dve nedelje pred putovanje, pratila sam prognozu i dvoumila sam se između Porta, Pulje i Valensije. Vremeska prognoza je prelomila odluku za odabir destinacije. Za hotel sam se prilično dvoumila i rezervisala ga oko 3-4 dana pred sam polazak. Nisam razmišljala o strahovima. U Valensiji sam bila jednom prošle godine, na samo nekoliko sati. Delovala mi je kao predivan i siguran grad, što se sada i ispostavilo kao tačno. Imala sam sačuvane restorane, kafiće, muzeje, kupljenu esim karticu za internet i ponela sam knjige za čitanje.
INJournal: Kakvi su vaši utisci o Valensiji?
– Najlepši i najpozitivniji. Vreme me je poslužilo, iako je bio februar. Uključenost ljudi u sve, bez obzira na godine je nešto što mi se najviše dopalo. Oni vežbaju i sa 70+ godina masovno, i to je prelepo videti. Malo malo možete čuti kako neko pevuši na ulici. Vraćala bih se u hotel u večernjim časovima, posle 22h, i nijednom nisam osetila strah, iako sam bila u nekim ulicama sama. Ne deluju kao da se sekiraju previše, i to mi je toliko prijalo. Toliko mi je prijalo da sam mogla da se zamislim da se preselim tamo.
INJournal: Koji su restorani i kafići u Valensiji ostavili poseban utisak na vas? Da li imate preporuke za one koji žele da iskuse autentičnu hranu i dobru atmosferu?
– Za doručak/brunch – Federal, jer se nalazi na najlepšem trgu Plaza de Rodrigo Botet. Tu je predivna energija. Služe hranu tokom celog dana. Begin restoran za večeru, ima ih na više lokacija, svi su različiti, a hrana je preukusna. Cafe de Las Horas za najutentičnije piće Agua de Valencia. Nikako ne bih propustila restoran Canalla Bistro Ricard Camarena za večeru, koji je imao ubedljivo najukusniju hranu.
INJournal: A lokacije koje su vam se najviše dopale?
– Svakako bih preporučila iznajmljivanje bicikla pa vožnju do plaže. Sve je lepo povezano, a šetalište na plaži je divno. Samo vodite računa kuda smete da vozite. Jardines del Real je jedan od najlepših parkova koje sam videla, sa najlepšom energijom. Već sam spomenula trgić Plaza de Rodrigo Botet, i odatle Plaza del Ayuntamiento koja je jedan od najlepših trgova takođe. Sve je blizu i lepo povezano. Svakako ne bi trebalo propustiti Ruzafa hipsterski urbani kraj, pun lepih barova i restorana. Velika preporuka je muzej moderne umetnosti Centro de Arte Hortensia Herrero.
INJournal: Šta biste izdvojili kao najbolji trenutak ovog putovanja?
– Momenti bezbrižnosti, kada bih uhvatila sebe kako hodam i smešim se samoj sebi jer sam osetila sreću, kakvu dugo nisam. Zvuči čudno i neobično, kao sama sam i super mi je. Obožavam da putujem i sa svojim prijateljima i porodicom, ali je ovo jedno potpuno drugačije iskustvo. Ovo je bilo pomeranje ličnih granica i izlazak iz zone komfora.
INJournal: Šta ste naučili o sebi kroz ovo iskustvo? Da li vam je promenilo pogled na putovanja ili na samostalnost?
– Da sreća dolazi iznutra. Da je ponekad potrebno da se skloniš iz poznatog okruženja, kako bi otvorio neke vidike, neke proširio, a neke stvari posmatrao iz drugog ugla. Mislim da su solo putovanja predivna, uvek bih ponovila. Svakako utiču i na samostalnost, jer koliko god delovala ležerno, tu je kompletna organizacija i oprez sve vreme. Da li ću negde otići ili neću, sve je bilo na meni, tako da nije bilo tog prepuštanja. Jesam se prepustila u smislu ne moram svuda i ne moram sve da vidim, vratiću se nekad ponovo, ali opet sam osećala neprestani oprez u svemu gde idem i šta radim. Valjda je to bila podsvest koja me uvek čuva.
INJournal: Koji su vaši saveti za sve one koji razmišljaju o solo putovanju, ali još uvek nisu sigurni da li da se odvaže na taj korak?
– Ukoliko ste u mogućnosti, prilagodite putovanje svojim mogućnostima i samo idite. Važno je da je destinacija koliko toliko sigurna, bar je meni to bilo važno. Da mogu samostalno da se krećem kuda poželim. To je mir za dušu i telo, i mislim da svako od nas zaslužuje da sebi to priušti, ukoliko može da uskladi sa privatnim i poslovnim obavezama. Važno je za mentalno zdravlje.
INJournal: Da li imate u planu nova solo putovanja i koja vam je destinacija sledeća na listi želja?
– Planiram, i jedna destinacija se bliži uskoro. Ne volim da previše pričam unapred, pogotovo kada su u pitanju dva meseca unapred, ali se mnogo radujem. Dugo mi stoji na listi čekanja.
Intervju: Kristina Blagojević
Foto i video: Instagram (@tatjana_bosanac), Privatna arhiva
