Tiha anksioznost je sve rasprostranjenije stanje u savremenom svetu, proverite da li se i vi suočavate sa ovim sindromom
U vremenu kada se od svakoga očekuje da bude stabilan i nasmejan, sve češće se pojavljuje fenomen koji se ne vidi na prvi pogled — tiha anksioznost. To je stanje u kojem osoba spolja deluje potpuno „u redu“, dok se iznutra odvija stalni osećaj napetosti, brige i unutrašnjeg pritiska. Iako nije uvek lako prepoznatljiva, tiha anksioznost postaje jedan od najrasprostranjenijih psiholoških obrazaca savremenog načina života.
ŠTA JE TIHA ANKSIOZNOST?
Za razliku od klasične anksioznosti, koja se često manifestuje kroz panične napade, vidljivu nervozu ili povlačenje, tiha anksioznost ostaje maskirana. Osoba i dalje normalno funkcioniše, obavlja sve obaveze, komunicira sa drugima i često ostavlja utisak organizovane osobe.
PROČITAJTE: Biljka koja pomaže kod stresa i nesanice sve je popularnija, otkrivamo i zašto
Međutim, unutrašnji doživljaj je potpuno drugačiji. Um ne prestaje da radi, telo je u stanju blage ili srednje aktivirane napetosti, a osećaj unutrašnjeg mira gotovo da ne postoji.
KAKO IZGLEDA TIHA ANKSIOZNOST U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU?
Iako se razlikuje od osobe do osobe, postoje obrasci koji se često ponavljaju:
– stalno preispitivanje sopstvenih odluka („da li sam ovo uradila kako treba?“)
– osećaj da se uvek kasni ili da nešto „nije pod kontrolom“
– teško opuštanje, čak i kada postoji slobodno vreme
– fizički simptomi poput napetih mišića, umora ili stezanja u grudima
– potreba da se sve drži pod kontrolom kako bi se smanjio unutrašnji nemir
Spolja, osoba može delovati smireno, organizovano i čak vrlo samouvereno, dok se iznutra vodi konstantni mentalni dijalog pun brige i anticipacije problema.
ZAŠTO NASTAJE TIHA ANKSIOZNOST?
Razlozi za razvoj tihe anksioznosti najčešće su kombinacija više faktora. U savremenom društvu, visoka očekivanja, konstantna dostupnost i pritisak da se bude produktivan stvaraju plodno tlo za unutrašnju napetost.
Psihološki gledano, često se javlja kod osoba koje:
– imaju izraženu potrebu za kontrolom
– teže perfekcionizmu
– naučile su da potiskuju emocije i „funkcionišu bez obzira na sve“
– imaju iskustvo dugotrajnog stresa bez adekvatnog odmora
Vremenom, telo i um ulaze u stanje konstantne „pripravnosti“, čak i kada realna opasnost ne postoji.
ZAŠTO JE TIHA ANKSIOZNOST POSEBNO OPASNA?
Najveći izazov kod ovog oblika anksioznosti je upravo to što se teško prepoznaje — i kod drugih, i kod same osobe. Pošto funkcionalnost ostaje očuvana, često se stvara iluzija da je sve pod kontrolom. Zbog toga mnogi ne potraže pomoć na vreme, već se naviknu na stanje unutrašnje napetosti, smatrajući ga „normalnim načinom funkcionisanja“.
Dugoročno, tiha anksioznost može dovesti do:
– hroničnog umora
– problema sa snom
– emocionalne iscrpljenosti
– osećaja praznine uprkos spoljašnjoj stabilnosti
KAKO SE MOŽE UBLAŽITI?
Iako ne postoji brzo rešenje, prvi korak je prepoznavanje obrasca. Samo imenovanje onoga što se dešava iznutra često donosi olakšanje.
U praksi, korisne su male, ali dosledne promene:
– svesno usporavanje svakodnevnog ritma
– smanjenje potrebe za konstantnom kontrolom
– uvođenje pauza bez stimulacije (bez telefona, obaveza i informacija)
– rad na prepoznavanju i izražavanju emocija
– razgovor sa stručnim licem kada osećaj napetosti postane trajan
Cilj nije „ukloniti anksioznost preko noći“, već postepeno vratiti osećaj unutrašnje sigurnosti.
Za kraj, tiha anksioznost ne izgleda dramatično, ne prekida svakodnevicu i ne mora biti vidljiva drugima — ali se oseća u svakom trenutku. Upravo zato je važno govoriti o njoj, jer mnogi ljudi godinama funkcionišu sa osećajem da nešto „nije u redu“, iako spolja sve izgleda stabilno. Razumevanje ovog stanja prvi je korak ka promeni. A promena ne počinje velikim potezima, već malim trenutkom kada osoba sebi prizna da unutrašnji mir nije luksuz, već potreba.
Tekst: Ivana Nikolić
Naslovna fotografija: @matildadjerf
Foto: Instagram
