Digitalni umor sve je češća pojava u savremenom svetu, a uzrok je uređaj koji gotovo nikada ne ispuštamo iz ruku – mobilni telefon
Koliko puta ste se uhvatili da nakon radnog dana automatski posegnete za telefonom, u nameri da se opustite? Nekoliko minuta na društvenim mrežama lako se pretvori u sat vremena beskonačnog skrolovanja. Paradoks je u tome što, umesto da se osećamo odmornije, često postajemo još iscrpljeniji. Ovaj fenomen stručnjaci sve češće nazivaju digitalnim umorom – stanjem mentalne iscrpljenosti koje nastaje usled konstantnog priliva informacija, obaveštenja i potrebe da budemo neprekidno dostupni.
MOZAK NIKAD NE DOBIJA PRILIKU DA PREDAHNE
Naš mozak nije stvoren da svakih nekoliko sekundi obrađuje novu informaciju. Svaka notifikacija, nova vest ili objava zahteva trenutak pažnje, čak i kada toga nismo svesni. Tokom dana neprekidno prelazimo sa poslovnih zadataka na poruke, sa mejlova na društvene mreže, zatim na vremensku prognozu, pa na video koji nam je neko upravo poslao. Ovakvo neprestano prebacivanje pažnje troši mentalnu energiju mnogo brže nego dugotrajan fokus na jedan zadatak. Zato se često dešava da se osećamo umorno, iako fizički gotovo da se nismo pomerili.
PROČITAJTE: Tekst detoks je najbolji wellness trend koji možete da isprobate
BESKONAČNO SKROLOVANJE NIJE ODMOR
Društvene mreže stvaraju utisak razonode, ali mozak za to vreme ostaje izuzetno aktivan. Dok gledamo desetine fotografija, kratkih videa i različitih priča, naš um konstantno procenjuje, poredi, donosi zaključke i reaguje na nove stimuluse. Čak i kada nam sadržaj deluje bezazleno, mozak praktično nema priliku da se odmori jer pravi odmor podrazumeva trenutke u kojima pažnja nije neprestano okupirana novim informacijama.
STALNA DOSTUPNOST POVEĆAVA NIVO STRESA
Nekada je kraj radnog vremena zaista značio kraj posla. Danas telefon briše granicu između privatnog i poslovnog života. Poruke stižu u svako doba dana, mejlovi čekaju odgovor, a osećaj da bismo „trebalo samo na brzinu da proverimo nešto“ postao je svakodnevica. Čak i kada ne odgovaramo odmah, sama svest da nas čeka nova obaveza održava organizam u stanju blage pripravnosti. Dugoročno, to može doprineti osećaju hroničnog stresa i mentalne iscrpljenosti.
Naime, telefon je postao mesto na kojem se prepliću posao, zabava, kupovina, komunikacija, informacije i društveni život. Mozak zato nema jasnu granicu između vremena za rad i vremena za odmor. Čim završimo jednu aktivnost, prelazimo na drugu – često na istom ekranu. Takva neprekidna stimulacija ostavlja utisak da dan nikada nije zaista završen.
NAJČEŠĆI ZNAKOVI DIGIRALNOG UMORA:
– osećaj iscrpljenosti bez jasnog razloga,
– poteškoće sa koncentracijom,
– potreba da neprestano proveravate telefon,
– nemogućnost da se opustite bez ekrana,
– lošiji kvalitet sna,
– razdražljivost i osećaj preopterećenosti informacijama.
MALE PROMENE KOJE PRAVE VELIKU RAZLIKU
Digitalni detoks ne mora da znači potpuno odricanje od tehnologije. Mnogo je važnije uspostaviti zdraviji odnos prema njoj. Pokušajte da prvi deo jutra provedete bez društvenih mreža. Isključite obaveštenja koja nisu neophodna. Tokom rada odredite periode kada telefon neće biti u vašem vidnom polju.
Veče rezervišite za aktivnosti koje zaista odmaraju um – šetnju, razgovor, čitanje nekoliko stranica knjige ili jednostavno trenutke tišine. Možda najvažnija promena jeste da sebi dozvolite da ne budete dostupni svakog trenutka.
TEHNOLOGIJA TREBA DA SLUŽI NAMA, A NE OBRNUTO
Pametni telefoni doneli su bezbroj mogućnosti i olakšali svakodnevni život. Problem ne nastaje zbog same tehnologije, već zbog načina na koji je koristimo. Kada naučimo da postavimo granice i napravimo prostor za trenutke bez ekrana, vraćamo ono što nam je danas možda najpotrebnije – pažnju, mir i osećaj prisutnosti. Jer pravi odmor ne počinje kada spustimo glavu na jastuk. Počinje onog trenutka kada našem umu konačno damo priliku da na nekoliko minuta – ne radi baš ništa.
Tekst: Ivana NIkolić
Naslovna fotografija: @hannaschonberg
Foto: Instagram
