Iako je život bez partnera danas sve češći izbor, društvo i dalje često pretpostavlja da je singl status samo privremena faza koju bi što pre trebalo promeniti.
Ako ste singl žena, verujemo da ste se mnogo puta susreli sa sledećim pitanjima i kontatacijama: Kako to da si još uvek sama?, Zar ne izlaziš ni sa kim?, Videćeš, pojaviće se neko, Nemoj toliko da biraš i slično. Pri tome, iza njih najčešće ne stoji obična radoznalost, već pretpostavka da je život bez partnera nešto što zahteva objašnjenje. Upravo iz tog obrasca nastao je izraz single shaming – društveno omalovažavanje, sažaljevanje ili preispitivanje osobe zato što nije u romantičnoj vezi. Iako se najčešće manifestuje kroz naizgled bezazlene komentare, ovaj fenomen govori o mnogo dubljoj ideji: da se partnerski odnos i dalje posmatra kao jedan od glavnih pokazatelja uspešnog i ispunjenog života.
KADA „DOBRONAMERNI“ KOMENTARI POSTAJU PRITISAK?
Single shaming ne mora da bude otvoreno osuđivanje. Naprotiv, mnogo češće dolazi upakovan u brigu, šalu ili dobronameran savet. Pitanje: Jesi li našla nekoga?, možda deluje bezazleno, ali pretpostavlja da bi osoba nekoga trebalo da traži. Rečenica: Sigurno ćeš uskoro upoznati nekoga, polazi od toga da je trenutni status problem koji će u budućnosti biti rešen.
PROČITAJTE: 10 crvenih zastavica u emotivnim vezama koje ne bi trebalo da ignorišete
Još problematičnija je pretpostavka da osoba koja je singl mora biti usamljena, nesrećna ili nezadovoljna svojim životom. Takva percepcija počiva na starom društvenom scenariju prema kojem život ima gotovo unapred definisan redosled: obrazovanje, posao, partner, brak, deca. Sve što odstupa od tog obrasca lako se tumači kao kašnjenje. A upravo tu nastaje problem. Biti singl nije isto što i biti usamljen, kao što biti u vezi nije automatski sinonim za sreću.
ZAŠTO SE SINGL STATUS I DALJE DOŽIVLJAVA KAO „PROBLEM“?
Iako se društveni odnosi menjaju, brak i partnerski život i dalje nose određenu simboličku težinu. Istraživanja koja su analizirala položaj samaca ukazuju na to da se brak i dalje često posmatra kao znak statusa, stabilnosti i ličnog uspeha, dok se život bez partnera neopravdano posmatra kao nešto manje vredno. Takva očekivanja imaju i vrlo konkretne posledice. Singl osobe mogu se susresti sa finansijskim i društvenim sistemima koji su često prilagođeniji parovima i porodicama, od različitih pogodnosti i troškova do načina na koji se organizuje svakodnevni život.
Još važnije, pritisak nije uvek spoljašnji. Kada se ista poruka dovoljno dugo ponavlja, moguće je da je osoba počne primenjivati na sebe. Tada pitanje više nije: Zašto me drugi pitaju zašto sam sama?, već: Da li sa mnom nešto nije u redu zato što sam sama?. Upravo je internalizovana stigma jedan od problematičnijih aspekata single shaminga. Osoba može biti zadovoljna svojim životom, ali početi da sumnja u sopstveni izbor zato što se on ne uklapa u ono što okolina smatra poželjnim.
ZAŠTO SU ŽENE ČEŠĆE NA UDARU?
Single shaming ne pogađa sve na isti način. Žene su tradicionalno bile izloženije pritisku da se udaju, imaju decu i svoj život definišu kroz porodičnu ulogu. Zanimljivo je da i sam jezik pokazuje koliko su društveni standardi različiti. Dok se za muškarca koji nije u braku tradicionalno koristila reč „neženja“, koja može da nosi čak i prizvuk slobode, nezavisnosti i bezbrižnog života, za žene je postojao izraz „usedelica“, opterećen znatno negativnijim konotacijama. Drugim rečima, kultura je dugo imala različite kriterijume za muškarce i žene koji nisu u partnerskom odnosu.
Zato se žene češće susreću sa pitanjima o tome kada će se udati, zašto nemaju partnera ili kada planiraju decu. Njihov singl status lakše se predstavlja kao nešto što treba promeniti, dok se kod muškaraca ista situacija češće tumači kao izbor ili faza života.
ALI ŠTA AKO JE NEKOME ZAISTA DOBRO KADA JE SAM?
Ovo je možda i najvažniji deo cele priče. Ne mora svaka osoba koja je singl da bude zadovoljna svojim statusom – ali ne mora ni da bude nezadovoljna. Singl život nije jedinstveno iskustvo. Neko aktivno želi partnera, neko je izašao iz veze i trenutno želi da bude sam, neko ne želi brak, a neko jednostavno nema potrebu da svoj život organizuje oko romantičnog odnosa. Sve su to legitimne životne okolnosti. Problem nastaje kada društvo sve te različite situacije svodi na jednu pretpostavku: ako ste sami, verovatno želite da budete sa nekim.
Poslednjih godina ta perspektiva ipak počinje da se menja. Sve veći broj ljudi duže ostaje singl, kasnije stupa u brak ili uopšte ne bira brak kao životni cilj. Sa promenom demografije menja se i sama ideja o tome kako „normalan“ život treba da izgleda. Možda je zato vreme da se promeni i način na koji razgovaramo o singl životu. Umesto pitanja: Kako to da si još uvek sama?, dovoljno je pitati: Kako si?. Jer nečiji partnerski status nije ni dijagnoza, ni problem koji treba rešiti, ni dokaz da mu u životu nešto nedostaje.
Tekst: Ivana Nikolić
Naslovna fotografija: @jasminasarakatariina
Foto: Instagram
