Evo kako da postavite zdrave granice izgradite kvalitetnije odnose sa sobom i drugima
Granice su jedan od najvažnijih oblika brige o sebi, ali njihovo postavljanje često je mnogo teže nego što zvuči. Posebno kada je reč o bliskim odnosima, jer je upravo ljudima do kojih nam je najviše stalo najteže jasno reći šta nam prija, a šta ne. Ipak, treba imati u vidu da zdrave granice nisu znak sebičnosti, hladnoće ili nezainteresovanosti. One predstavljaju jasna pravila koja određuju koje ponašanje prihvatamo od drugih, a koje ne, koliko vremena i energije želimo da ulažemo u određene odnose i na koji način želimo da komuniciramo. Istovremeno, pomažu da bolje razumemo sopstvene potrebe i sačuvamo osećaj ličnog prostora. Drugim rečima, postavljanje granica ne znači udaljavanje od ljudi. Naprotiv, u mnogim slučajevima upravo jasne granice mogu doprineti zdravijim i kvalitetnijim odnosima.
KADA JE VREME DA SE POSTAVE GRANICE?
Pre nego što se određena granica izgovori naglas, važno je prepoznati situacije u kojima je ona uopšte potrebna. Jedan od najjednostavnijih načina jeste obraćanje pažnje na sopstvene reakcije. Ako se nakon razgovora sa određenom osobom redovno osećate iscrpljeno, frustrirano ili opterećeno, moguće je da su neke granice već pređene. Isto važi i za situacije u kojima određeni komentari, pitanja ili postupci izazivaju nelagodu, ljutnju ili osećaj da morate pristati na nešto što zapravo ne želite.
PROČITAJTE: Kako su nas omiljene romantične komedije naučile da je toksičan odnos zapravo „prava“ ljubav
Telo često vrlo jasno pokazuje kada mu određena situacija ne prija. Nelagoda, napetost, umor i osećaj iscrpljenosti mogu biti dobar signal da je potrebno zastati i razmisliti šta bi moglo da se promeni.
KOJE VRSTE GRANICA POSTOJE?
Granice se mogu postavljati u gotovo svim oblastima života – od partnerskih i prijateljskih odnosa do posla, društvenih mreža i načina na koji se koristi slobodno vreme.
Mentalne i emocionalne granice odnose se na ono što osoba želi da deli sa drugima. To mogu biti lična uverenja, mišljenja, emocije ili određene teme o kojima ne želi da razgovara. One se odnose i na način na koji očekuje da joj se drugi obraćaju, kao i na količinu emocionalne energije koju želi da ulaže u određeni odnos.
Fizičke granice tiču se ličnog prostora i fizičkog kontakta. Svako ima drugačiji nivo komfora kada je reč o bliskosti, dodirima ili načinu na koji drugi ljudi ulaze u njegov lični prostor.
Granice povezane sa vremenom i energijom odnose se na način na koji osoba raspoređuje svoje vreme. To može značiti da ne želi da bude dostupna za posao nakon određenog vremena, da svakog dana želi da izdvoji period samo za sebe ili da ne odgovara na poruke čim stignu.
KAKO POSTAVITI I ODRŽATI ZDRAVE GRANICE?
JASNA DEFINICIJA SOPSTVENIH POTREBA
Pre nego što se granica saopšti drugoj osobi, važno je jasno razumeti šta nam tačno smeta i šta bi trebalo da se promeni. Umesto opšteg osećaja nezadovoljstva, korisno je definisati konkretnu situaciju i način na koji bi ona ubuduće trebalo da izgleda. Ako je potrebno, ono što želimo da kažemo možemo prethodno zapisati ili izgovoriti naglas. Na taj način razgovor će biti jasniji i manja je verovatnoća da ćemo odustati od onoga što smo prvobitno želeli da kažemo.
PRAVI TRENUTAK MOŽE NAPRAVITI VELIKU RAZLIKU
Čak i kada je granica potpuno opravdana, način i trenutak u kojem ćemo je saopštiti mogu uticati na ishod razgovora. Teške teme nije dobro pokretati kada su obe strane ljute, umorne ili pod velikim stresom. Mirniji trenutak ostavlja više prostora za razgovor bez impulsivnih reakcija i omogućava da se potrebe obe strane bolje čuju.
JASNO, MIRNO I BEZ PREVIŠE OBJAŠNJAVANJA
Jedna od najčešćih grešaka prilikom postavljanja granica jeste osećaj da ih treba opravdavati. Međutim, istina je da ne moramo da iznesemo čitav niz razloga kako bi naše „ne“ bilo validno. Mnogo je korisnije jasno reći šta nam ne odgovara i kako ćemo ubuduće postupiti ako se određeno ponašanje ponovi. Na primer: „Ne želim više da razgovaram o svom izgledu. Ako se ta tema ponovo pokrene, promeniću razgovor.“ Važno je da fokus bude na sopstvenom ponašanju, a ne na pokušaju da se druga osoba promeni. Granica nije zahtev da neko drugi postane drugačiji, već odluka o tome šta ćemo sami uraditi kada se naša granica pređe.
OSEĆAJ KRIVICE JE NORMALAN
Za ljude koji nisu navikli da postavljaju granice, prvi pokušaji mogu biti praćeni osećajem krivice. Posebno kada druga osoba reaguje negodovanjem, ljutnjom ili pokušava da ubedi drugu stranu da preteruje. To, međutim, ne znači da je granica pogrešna. Osećaj neprijatnosti često dolazi upravo zato što je određeni način ponašanja nov i drugačiji od onoga na koji smo navikli. Što granice češće postavljamo i dosledno ih održavamo, to će osećaj nesigurnosti vremenom postajati manji.
GRANICE NISU JEDAN RAZGOVOR
Postavljanje granice nije nešto što se uradi jednom i zauvek reši. Ljudi oko nas možda će morati da se naviknu na novi način komunikacije, a ponekad će biti potrebno i da više puta ponovimo ono što je već rečeno. Doslednost je zato jednako važna kao i samo postavljanje granice. Ako se određeno ponašanje svaki put prihvata nakon nekoliko pokušaja da ga promenimo, granica će vremenom izgubiti svoju funkciju.
STARI OBRASCI SE LAKO VRAĆAJU
Čak i kada odlučimo da promenimo način na koji komuniciramo sa drugima, lako je vratiti se starim obrascima. Ono što je poznato često deluje jednostavnije, čak i kada nam ne prija. Zbog toga je važno imati strpljenja prema sebi. Učenje da se kaže „ne“, da se zatraži prostor ili da se prekine razgovor koji izaziva nelagodu zahteva vreme. Kao i svaka druga veština, i postavljanje granica postaje lakše sa praksom.
KOMPROMIS JE I DALJE VAŽAN
Zdrave granice ne znače da svaka osoba treba da dobije upravo ono što želi. Posebno u bliskim odnosima, važno je pronaći ravnotežu između sopstvenih potreba i potreba druge osobe. Kompromis može izgledati vrlo jednostavno. Ako jedna osoba želi vreme za sebe, a druga želi više zajedničkog vremena, moguće je dogovoriti periode u kojima će svako imati prostor za sebe, ali i vreme koje će provesti zajedno. Granice, dakle, ne treba posmatrati kao zidove koji ljude razdvajaju, već kao način da se pronađe zdraviji balans.
GRANICE MOGU DA SE MENJAJU
Jedna od najvažnijih stvari jeste razumeti da granice nisu nepromenljive. Ono što nekome odgovara u jednom periodu života možda mu nekoliko meseci ili godina kasnije više neće prijati. Promene u poslu, odnosima, svakodnevnim obavezama ili ličnim prioritetima mogu uticati na to koliko vremena, energije i prostora želimo da dajemo drugima. Zbog toga je sasvim u redu povremeno preispitati sopstvene granice i prilagoditi ih novim okolnostima.
Postavljanje zdravih granica na kraju se svodi na jednostavno pitanje: šta mi je potrebno da bih se u svojim odnosima osećao/la dobro i ostao/la verna sebi? Odgovor na to pitanje ne mora uvek biti jednostavan, ali predstavlja dobru početnu tačku za odnose u kojima ima više poštovanja, razumevanja i prostora za obe strane.
Tekst: Ivana Nikolić
Naslovna fotografija: @josefinevogt
Foto: Instagram
