Povodom deset godina rada, brend MATES organizovao je jedinstvenu dnevnu reviju u Muzeju Jugoslavije na kojoj su predstavili kolekciju „Sanja“
Kada su 2014. godine udružili svoje kreativne snage, tada dvadesetogodišnjaci Marko Ilijev i Saša Stević, predstavili su brend MATES koji je od samog početka bio osveženje na domaćoj modnoj sceni. Deceniju kasnije, MATES je potao sinonim za autorsku modu u čitavom regionu, ali i brend koji savršeno spaja prošlost sa savremenim svetom, uspomene sa sadašnjim trenutkom, nostalgiju sa nadahnućem. Povodom prvog velikog jubileja, ovaj sada već poznati dvojac, organizovao je reviju u Muzeju Jugoslavija na kojoj su predstavili novu kolekciju za predstojeće leto simboličnog naziva „Sanja“. U pitanju je dirljiva posveta Sašinoj majci Sanji u čijem su stilu, životnoj priči, energiji i stavu pronašli inspiraciju.
Značajan jubijel koji su upravo obeležili bio je više nego dovoljan povod da sa Markom i Sašom razgovaramo o protekloj reviji, njihovom zajedničkom umetničkom putovanju koje traje čitavu deceniju i autentičnom modnom izrazu koju su u međuvremenu izgradili.
INJournal: Početkom meseca ste velikom revijom u Muzeju Jugoslavije obeležili 10 godina karijere. Kako je izgledao put brenda Mates tokom protekle decenije, a kako ste vi rasli zajedno sa njim?
Marko: Prvih deset godina ovog putovanja prošlo je vrlo zabavno, izazovno i brzo. Imali smo dovoljnu hrabrost i ludost da počnemo već sa dvadeset godina da postavljamo ozbiljne temelje brenda. Krenulo je od studentske klupe i želje da se što pre pokažemo u industriji, pa sve do danas posle mnogo iskustva, grešaka i nagrada da budemo regionalo prepoznati brend autorske mode. Kada se bavite poslom koji je zapravo deo vaše ličnosti i veoma često ne postoji granica između privatnog i poslovnog onda je tu prisutna i velika količina privatnog menjanja, rasta i oblikovanja.
Saša: Rekao bih da je put do sada takav da me mnogo raduje kada zastanem na trenutak i pogledam iza sebe, a istovremeno mi srce zaigra kada znam da je njegov veliki deo tek pred nama. Kako je na tom putu iz godine u godinu rastao brend, tako smo rasli i mi zajedno sa njim i verujem da je će ovo biti avantura i škola koje će trajati ceo život.
INJournal: Sada kada su se emocije slegle, prenesite nam utiske sa revije. Koju priču ste želeli da nam ispričate kroz modele iz kolekcije „Sanja“ i da li je revija ispunila vaša lična očekivanja?
Marko: Revija je ispunila naša očekivanja, uspeli smo da sve što smo osmislili prevedemo u opipljivu stvar. Priču jednog leta tokom kojeg ste slobodni, svoji, strastveni i setni, reakcije publike i ljudi koji su na neki način ispratili reviju pričaju priču za sebe, baš onako kako treba da bude. Mi smo ponudili jedan splet emocija i doživljaja i na njima je da ih prime i obrade onako kako oni žele.
Sanja: Mislim da će mi trebati još neko vreme kako bi se zaista slegle emocije i sabrali utisci, ali moram da priznam da mi je srce puno i da je revija nadmašila moja očekivanja. Zapravo mogu da kažem da nisam imao potpuno jasna očekivanja, samo želju da ovo podelim sa našom publikom i da prenesem emocije koje smo utkali u kolekciju.
INJournal: Šta je za vas predstavljalo najveći izazov tokom rada na kolekciji, a šta u procesu pripripremanja revije?
Marko: Vreme. Da li ćemo uspeti sve što smo zamislili da stignemo do revije. Kada smo oformili koncept i moodboard za reviju, najveći poduhvat bio je da svaki detalj pokušamo da prenesemo sa papira i ekrana u stvarni svet. Uz pomoć dobrog tima, velike podrške prijatelja i mnogo rada i upornosti sve je ispalo baš onako kako smo želelli.
Saša: Izrada kolekcije i priprema revije zaista su složeni i zahtevni procesi, ali priznajem u svemu sam podjednako uživao. Mislim da se svakako bolje osećam u svom radnom prostoru, na svom terenu – u stanu i radionici, ali sa druge strane obožavam izazove, a organizacija revije je nepresušan izvor izazova. U organizaciji revije imali smo pomoć maestralne Dunje Bajić koja je bila na čelu tima i zaista je učinila da se osećamo kao da sve teče po planu i da nema brige. Rekao bih da su ljudi ono što posebno volim u svom poslu – bilo da govorimo o radionici gde imamo pomoć modelarke Dragane i krojačica Gordane, Nensi i Dijane, o fotografima koji prvi svojim objektivom zabeleže komade iz kolekcije, Marku i Ani, ali i onima koji su bili zaduženi za fotografisanje revije – Sofiji i Ivani, a i Goranu i Matiji, koji su zabeležili trenutke iz bekstejdža, o genijalnoj Jasni koja je uvek iza kamere i hvata najfilmičnije trenutke, ljudima iz LSD-a koji su zaduženi za ozvučenje, a i zvuku na čelu sa Jovanom Hadžijojić koja uvek našim pričama da najbolji soundtrack i pomogne nam da prenesemo emociju u celosti, šminkerkama Ani i Nadici koje daju magiju manekenkama uz frizere Daču, Janju, Aleksandru i Miloša, o manekenkama koje uvek sjajno iznesu modele, o savršeno profesionalnoj i srdačnoj ekipi “Cveće zla” koja je bila zadužena za koktel posle revije, o divnom osoblju Muzeja Jugoslavije – svi su genijalci i veliki majstori svog zanata i beskrajno sam im zahvalan.
INJournal: Zbog čega kolekcija nosi naziv „Sanja“?
Marko: Prepuštam Saši odgovor na ovo pitanje.
Saša: Tokom mnogih razgovora prilikom rada na inspiraciji spontano smo zastali na razgovorima o životu moje mame Sanje i odlučili smo da to smestimo u centar moodboarda. Njen garderober je često bio nepresušan izvor inspiracije i povod za trensponovanje genijalnih odevnih komada, ali ovaj put smo odlučili više da ispratimo njenu energiju i mladalački duh kojim je isijavala kao tinejdžerka, a mislim da je nije napustio ni dan danas. Kolekciju smo oformili na granici između tog odnosa nežne, ženstvene i pomalo romantične estetike, sa buntovničkom crtom koja bez ustezanja prkosi.
INJournal: Da li je Muzej Jugoslavije od početka bio „prirodno rešenje“ za mesto na kom ste hteli da predstavite novu kolekciju s obziron na popularnost vaših komada sa natpisom „Jugoslovenka“?
Marko: Zapravo ne, u tom kontekstu natpisa i te poveznice ne. Jednom tokom obilaska neke od izložbi u Muzeju Jugoslavije jedna sala bila je prazna i odmah se pojavila ideja da u tom monumentalnom prostoru, obasjanom suncem i prelepim pogledom na zelene krošnje nekada organizujemo dnevnu reviju.
Saša: Muzej Jugoslavije i MATES smo želeli da upoznamo i mnogo ranije, ali imali smo osećaj da je to saradnja koja zaslužuje da je ipak sačuvamo za neki značajan trenutak, pa smo joj spontano i prećutno dodelili broj deset i strpljivo čekali. Mislim da je ovo bio pravi trenutak i da je ovo mesto značajno za MATES i nas na mnogo nivoa. Često dolazimo u Muzej Jugoslavije i mislim da ovde, pored sjajne stalne postavke, posetioci mogu da vide i izvanredne nove izložbe, ali i da uživaju u prirodi koja okružuje muzej i na trenutak pobegnu od gradske buke.
INJournal: Odakle interesovanje za „jugoslovensku stvar“, s obzirom na to da ste dovoljno mladi da niste mogli da osetite duh tog vremena? Zbog čega vas inspiriše taj period?
Marko: Tokom kreativnog procesa, maštanja i bivanja sa samim sobom veliki deo provodim u prošlosti, nekoj ličnoj, pa onda i opštoj. Nostalgija je oduvek bila sastavni deo mene. Filmovi, knjige i muzika su mi pričale duh tog vremena, ja sam seo na talas, poistovetio se sa mnogim elementima i krenuo da jašem.
Saša: Odrastao sam u porodici i okruženju gde se često i punog srca pričalo o vremenima Juge, o putovanjima, o koncertima, igrankama, o kinima, o rum-coli i ljubavnim pismima. Gledam na taj period kao na veoma plodonosan period na polju kulture, posebno filma, muzike, mode, zapravo na svakom polju, sa posebnim akcentom na estetici. Trebalo mi je vreme da se tim temama prepustim i shvatim šta to meni znači i kako je to uticalo na ono što sam danas, na moj pogled na ljude i svet oko mene.
INJournal: Kakva je žena za koju kreirate svoje modele?
Marko: Kakva god ona želi da bude.
Saša: MATES žena nije jedna žena. Nasuprot konkretnim okosnicama, ostavljam slobodnu da se ona sama prepozna kao MATES žena i uvrsti nešto od naše priče u svoje životne avanture, a i svakodnevnicu. Mislim da moda ne treba da opterećuje, treba da posluži kao svojevrstan alat kojim će svako od nas pričati svoju priču.
INJournal: Da li je teško raditi u timu? Imate li uvek iste vizije ili su nekad različite?
Marko: Izazovno je raditi u timu svakako. Saša i ja smo više od decenije skoro pa nerazdvojan dvojac ili tandem. Ne postoji osoba koja me više poznaje od Saše, ali svakako da to nije dovoljan razlog da se spreče nesuglasice i različita mišljenja. Jako smo različiti u nekim stvarima i mislim da je to ogromna prednost, kao dve različite strane istog novčića, sa Sašom je sve zabavnije i lakše.
Saša: Iskreno ja ne znam da radim drugačije:) Oduvek sam u timu i prija mi. Naravno da imamo različita mišljenja, ponekad i sukobe, ali ja uživam u tom procesu jer znam da je na kraju puta neka nova genijalnost. Marko i ja smo potpuno drugačiji i zato i volim da podelim ideje sa njim, a i mnogo mi je uzbudljivije kada se tako zajedno prepustimo izazovu i nađemo neke sjajne odgovore. Želim vam svima jednog Marka u životu.
INJournal: Jeste li zadovoljni kako se tokom protekle decenije vaš tim pozicionirao na domaćem tržištu? Kakve su vaše ambicije za budućnost?
Marko: Biti prisutan u modnoj industriji kao domaći brend autorske mode deset godina je već sam po sebi dovoljan uspeh. Ambicija ima dosta, ali bih razgovor o njima ostavio za drugu priliku.
Saša: Sa jedne strene ne opterećujem se time, radim ono što volim, igram se i beskrajno sam zahvalan svim klijentima koji su prepoznali to što mi radimo. Ipak, zahvalan sam pre svega svim saradnicima koji su na bilo koji način doprineli našem putu. A ambicije… Hajde da uživamo u sunčanim danima koji nam predstoje, kako moja prijateljica Iva Ču kaže da “osolimo guzice”, pa da zaista proslavimo rođendan na jesen.
Razgovarala: Ivana Nikolić
Fotografija Marka i Saše: Goran Popovski
Fotografije sa revije: Iso Duo
