Šest namirnica koje podstiču bolje raspoloženje, pamćenje i koncentraciju
Osećaji praznine i tuge ili loše raspoloženja ni za koga nisu nepoznanica. Svi smo bar nekad imali dane kada smo mrzovoljni, sporije obavljamo obaveze nego obično ili smo jednostavno previše zabrinuti. U takvim trenucima rešenje obično tražimo u sitnim zadovoljstvima, a jedno od prvih je hrana. Konzumiranje slatkiša, jakih i masnih namirnica ili mnogo kafe (kada osećamo umor) obično je prva slamka spasa, međutim, to nam kasnije stvara grižu savesti, a samim tim se i neraspoloženje dodatno povećava. Zato prejedanje spada u najčešće greške koje pravimo u stresnim situacijama, mada posezanje za hranom nije loša odluka ukoliko se izaberu prave namirnice. U zavisnosti od problema koji vas trenuntno muči, u nastavku vam donosimo šest različitih rešenja.
ORAŠASTI PLODOVI ZA DOBRO RASPOLOŽENJE
Često slušamo o tome kako su losos ili tuna važni za naš mozak, i to je istina, ali omega-3 masne kiseline možete unositi i kroz orašaste plodove i semenke. Konoplje, laneno seme, orasi, bademi ili lešnjaci najbolji su izbor, jer osim takozvanih dobrih masti, sadrže i visok nivo cinka, magnezijuma i vitamine grupe B koji pomažu organizmu da što bolje iskoristi omega-3 masti.
PROBIOTICI PROTIV STRESA
Sve je više istraživanja koja svedoče o jakoj vezi između probavnog sistema i mozga. Neki naučnici, čak, probavni sistem nazivaju mozgom broj 2. Ključ zdrave probave jesu dobre bakterije, a istraživanja pokazuju da ona utiče na naše raspoloženje, smanjuje osećaj teskobe, kao i nivo kortizola (hormona stresa).
Konzumiranje namircica bogatih probioticima kao što su kefir, jogurt, kiseli kupus, kombuha ili miso supa sjajan je način da povećamo nivo dobrih bakterija u crevima.
JAJA ZA BOLJU KONCENTRACIJU
Jaja su posebno dobra jer su izvor esencijalnog nutrijenta holina koji pomaže da se formira zaštitni omotač oko nerava. Na taj način se pomaže mozgu da komunicira brže sa ostatkom tela, pa se samim tim poboljšavaju koncentracija i pamćenje. Iako možda nećete osetiti promene preko noći, ukoliko tri puta nedeljno pojedete po jedno jaje primetićete rezultate već nakon nešto više od mesec dana. Ako ne volite jaja, dobar izvor holina jeste i susam.
ŠAFRAN ZA ANKSIOZNOST
Istorija šafrana bogata je podjednako kao i njegovi ukus, boja i nutritivna vrednost. Mada ga zbog visoke cene mnogi nazivaju crvenim zlatom, u svetu zdrave ishrane, šafran je zaista vredan upravo koliko i zlato u svetu metala. Mnoga istraživanja pokazala su da ima slično dejstvo kao i antidepresivi. Dobra vest je da vam je potrebno jako malo začina koji možete dodati različitim jelima (najpoznatija je paelja), ali i da čak samo njegov miris deluje umirujuće na naš mozak i u istom trenutku popravlja raspoloženje.
ALGE ZA ZDRAVU ŠTITNU ŽLEZDU
Alge su odličan dodatak ishrani, jer su bogate jodom, gvožđem i drugim esencijalnim hranjivim materijama koje naš mozak voli, a među njima su i vitamini B grupe, folna kiselina i magnezijum. Svi nabrojani nutritijenti potrebni su nam za pravilno funkcionisanje štitne žlezde koja ima ključnu ulogu u tome kako ćemo biti raspoloženi i hoćemo li imati dovoljno energije. Poslednjih godina, alge se lako mogu nabaviti i na našem tržištu, a ukoliko niste navikli da pripremate obroke s algama dovoljno je da njima začinite svoju omijenu salatu, supu ili bilo koje drugo jelo.
RAKOVI ZA DOBRO PAMĆENJE
Postoji nekoliko razloga zašto rakovi utiču na pamćenje, a prvi je činjenica da sadrže visok nivo cinka. Manje poznata korist jeste ta što sadrže i visok nivo astaksantina – veoma bitnog antioksidansa. On štiti osetljive moždane strukture i samim tim poboljšava pamćenje, a zahvaljujući njemu losos i rakovi imaju crvenu boju. U kozicama je njegovo prisustvo najveće, ali nećete pogrešiti ni ako dva puta nedeljno jedete losos.
Tekst: INJournal magazin
Naslovna fotografija: @pickuplimes
Foto: Instagram
