Imposter sindrom veoma je rasprostranjena pojava u savremenom svetu, posebno kod visokoobrazovanih i uspešnih ljudi, koji se često osećaju kao „varalice“ koje svakog trenutka mogu biti razotkrivene
Uspešni ste u poslu kojim se bavite, ali se uglavnom osećate kao da obmanjujete ljude oko sebe i da ne zaslužujete pažnju koju dobijate? U stalnom ste strahu da će ljudi oko vas otkriti koliko zapravo ne znate? Nikada ne uživate u svojim postignućima već se stalno iznova dokazujete? Ako su vaši odgovori pozitivni, dobrodošli u klub impostera, odnosno „varalica“. I ne brinite, niste vi jedini sa ovim osećajem. Statistika pokazuje da se 50-80% ljudi u nekoj fazi svoje karijere suočava sa ovim osećajem. Međutim, to i dalje ne znači da on ne ostavlja ozbiljne posledice na mentalno zdravlje.
ŠTA JE IMPOSTER SINDROM?
Termin imposter sindrom prvi put je uveden u nauku 1978. godine kada su dr Pauline R. Clance i dr Suzanne A. Imes ovoj pojavi posvetile svoj naučni rad „Fenomen varalica kod visoko uspešnih žena: dinamika i terapeutska intervencija“. One su na osnovu istraživanja u kome je učestvovalo 150 veoma uspešnih žena utvrdile da se veliki broj njih oseća kao da su prevaranti u pogledu svog obrazovanja i intelekta. Uprkos tome što su ih i kolege cenile, a one imale neosporne uspehe, svoja postignuća pripisivale su sreći ili spletu slučajnih okolnosti, a ne sopstvenom trudu. Upravo je taj raskorak između toga kako ih vide drugi i kako sami sebe doživljavaju glavna karakteristika impostera. Tako osobe koje se nose sa ovim sindromom drugima mogu biti autoriteti i uzori, dok će one misliti da ne znaju dovoljno, da nisu zaslužne za svoja postignuća i da na neki način obmanjuju ljude oko sebe.
PROČITAJTE: Pitali smo psihologa šta je zdravo samopouzdanje i kako se gradi
S obzirom na to da su u pomenutom istraživanju učestvovale samo žene u početku se smatralo da imposter sindrom ne pogađa muškarce. Međutim, dve decenije kasnije je otkriveno da se sa njim susreću i visokoobrazovani muškarci koji su uglavnom uspešni menadžeri, direktori, naučni radnici i slično.
KAKO PREPOZNATI SINDROM „VARALICE“?
Kao što smo rekli, imposter sindrom ogleda se u raskoraku između sopstvene percepcije o samom sebi i načina na koji vas drugi vide. Zbog toga osobe koje se suočavaju sa sindromom „varalice“ nastoje da prekomernim radom i zalaganjem prekriju svoje nedostatke. One svaki svoj uspeh tumače kao splet slučajnosti i srećnih okolnosti, a na svaku svoju grešku, čak i veoma malu, gledaju kao na dokaz o sopstvenom nedostatku inteligencije i sposobnosti. Uglavnom su u pitanju osobe koje su nesigurne u sebe i imaju manjak samopouzdanja.
ZAŠTO NASTAJE IMPOSTER SINDROM?
Imposter sindrom se ne može pripisati jednom uzroku, jer postoje različiti uticaji koji oblikuju i pojačavaju unutrašnje nesigurnosti, međutim, najčešće se javlja kod osoba koje su odrasle u okruženju sa velikim pritiskom perfekcionističkih očekivanja roditelja, staratelja i/ili drugih figura od autoriteta, koja su nekada otvoreno komunicirana, a nekad suptilno prisutna kroz ponašanje roditelja. Oni su mahom odrasli u porodicama u kojima su stalno bili kritikovani, a nisu dobijali pohvale kada nešto urade dobro, često su ih poredili sa drugima, postojala je preterana emotivna reakcija roditelja ili staratelja kada nisu obavili neki zadatak i slično.
Iako je ovaj sindrom veoma rasprostranjen, posebno među uspešnim ljudima, to ne znači da ne ostavlja značajne posledice koje se kreću od burnouta i prokrastinacije pa sve do anksioznih napada.
KAKO PREVAZIĆI IMPOSTER SINDROM?
• Prepoznavanje problema
Prvi korak je svakako svest o tome da se suočavate sa sindromom varalice i njegovo prihvatanje.
• Postavljanje realnih očekivanja
Razumevanje da niko nije savršen i da svi doživljavaju izazove može pomoći u postavljanju realnih očekivanja prema sopstvenim sposobnostima.
• Vežbanje samoprihvatanja
Rad na razumevanju i prihvatanju sopstvenih slabosti, ali i osvešćavanje postignutih uspeha, može pomoći u smanjenju stresa povezanog sa imposter sindromom.
• Postavljanje ciljeva
Postavljanje realnih i ostvarivih ciljeva i njihovo postupno ostvarivanje može pomoći u izgradnji poverenja u sopstvene sposobnosti.
• Rad na samopouzdanju
Aktivnosti koje povećavaju samopouzdanje, poput vežbanja ili promene ishrane, mogu pomoći u jačanju osećaja sopstvene vrednosti.
• Stručna pomoć
Razgovor sa terapeutom ili stručnjakom za mentalno zdravlje može pružiti podršku i strategije za prevladavanje imposter sindroma.
NAPOMENA: Važno je razumeti da proces prevazilaženja imposter sindroma može potrajati, ali uz navedene korake, mnogi ljudi uspevaju da smanje njegove uticaje na sopstveni život.
Tekst: Ivana Nikolić
Naslovna fotografija: @emilisindlev
Foto: Instagram
