Samopouzdanje je česta tema u savremenom svetu, što je i logično ako imamo u vidu da ova osobina ima krucijalan uticaj na naš privatni i poslovni život, odnose sa ljudima, uspehe i postignuća. Osobe koje ga poseduju prihvataju sebe sa svim vrlinama i manama, veruju u svoju vrednost i kompeticije usled čega su emocionalno stabilnije i otpornije na stres, lakše se suočavaju sa izazovima, lakše donose odluke i prevazilaze neuspehe, imaju bolje međuljudske odnose… Iako psihologija nema odgovor na pitanje da li se rađamo samopouzdani ili ne, činjenica je da ono nije statična kategorija i da u bilo kom razdoblju života možemo da radimo na izgradnji sopstvenog samopouzdanja. Upravo o ovom temi razgovarali smo sa Draganom Đokić, psihološkinjom koja stoji iza Instagram profila @psihološka_laboratorija.
Da li se ljudi rađaju samopouzdani ili se samopouzdanje gradi? Imamo li svi jednako samopouzdanja na rođenju?
– Ako, za početak, razumemo šta je samopouzdanje i šta znači biti samopouzdan, biće nam lakše da dođemo do odgovora na ostala pitanja. Samopouzdanje je subjektivno osećanje koje proizilazi iz kombinacije naših kognitivnih procena o sopstvenim sposobnostima, emocionalnih reakcija i iskustava u interakciji sa spoljnim svetom. Ono obuhvata verovanje u sebe, svoje kompetencije i svoju vrednost, kao i sposobnost da se suočavamo s izazovima, preuzimamo rizike i izlazimo iz zone komfora. Samopouzdanje nije nešto za šta zasigurno možemo reći da se sa njime rađamo, jer je teško i proceniti i izmeriti ovaj konstrukt. Samopouzdanje se sastoji od složene kombinacije genetskih, bioloških, socijalnih i individualnih faktora, pa je samopouzdanje nešto što se razvija i gradi tokom vremena. Samopouzdanje nije statično i može varirati u različitim situacijama i vremenima. Neki ljudi mogu sebe doživljavati kao samopouzdane u određenim područjima, dok se u drugim područjima suočavaju s manjkom samopouzdanja. Međutim, kroz rad na sebi i prihvatanje sebe sa svim svojim vrlinama i manama, možemo postepeno izgrađivati veće samopouzdanje i pozitivan odnos prema sebi.
Koji su to ključni momenti u vaspitanju koji mogu da nam unište odnosno da nam pomognu da izgradimo samopouzdanje?
– Postoji više ključnih faktora koji mogu pomoći ili ometati izgradnju samopouzdanja. Neki od najvažnijih su stil vaspitanja, socijalna podrška, kulturološki faktori, okruženje i uslovi u kojima se dete, kasnije odrasla osoba, razvija, zatim slika o sebi i o drugima i sl. Pokušaću da objasnim neke od njih, pa kada je reč o načinu na koji roditelji vaspitavaju dete, jedan od ključnih faktora za izgradnju samopouzdanja je dobijanje pozitivne podrške i ohrabrenja od roditelja, staratelja i drugih značajnih odraslih. Kada se dete oseća prihvaćeno, cenjeno i podržano, razvija se osećaj sigurnosti i vere u sopstvene sposobnosti. Odrasli igraju važnu ulogu kao modeli ponašanja za decu. Kada odrasli pokazuju samopouzdanje, pozitivnu sliku o sebi i suočavaju se sa izazovima na konstruktivan način, deca često to oponašaju. Ohrabrujući ih da prepoznaju i razviju svoje talente, interese i strasti, podstičemo izgradnju samopouzdanja. Takođe, interakcije sa vršnjacima mogu imati veliki uticaj na samopouzdanje. Pozitivni i podržavajući odnosi sa vršnjacima mogu pružiti detetu osećaj pripadanja, samopouzdanja i prihvaćenosti. Suprotno, negativni odnosi, zlostavljanje ili isključivanje mogu narušiti samopouzdanje deteta. Opšta socijalna podrška iz društva, zajednice ili kulture može doprineti samopouzdanju pojedinca. Osećaj podrške i pripadanja širem društvenom okruženju može ojačati samopouzdanje. Ovi i svi drugi faktori su podjednako bitni i ne treba ih zanemariti.
Šta zapravo znači imati zdravo samopouzdanje? Koliko nam je ono bitno u životu?
– Imati zdravo samopouzdanje znači imati realističnu i pozitivnu sliku o sebi, verovati u svoje sposobnosti i vrednovati sebe kao osobu. Ovo podrazumeva osećaj sigurnosti u sopstvene vrednosti i sposobnosti, ali takođe uključuje i prihvatanje svojih nedostataka i sposobnost suočavanja sa izazovima. To znači, privatiti sebe onakvima kakvi zaista jesmo. Osobe sa zdravim samopouzdanjem imaju tendenciju da budu emocionalno stabilnije i otpornije na stres. Imaju veću sposobnost suočavanja sa izazovima, donošenja odluka i prevazilaženja neuspeha. Osećaj sigurnosti i samopoštovanja može doprineti boljem mentalnom blagostanju. Takođe, zdravo samopouzdanje je važno za izgradnju zdravih međuljudskih odnosa. Kada se osećamo dobro u vezi sa sobom, imamo tendenciju da budemo sigurniji u komunikaciji i izražavanju svojih potreba. To može poboljšati naše sposobnosti u uspostavljanju bliskih odnosa, kao i postavljanju granica i održavanju zdravih interpersonalnih veza. Osim toga, može se reći da je važno za poboljšanje kvaliteta života, postizanje ciljeva, karijerni uspeh i pre svega, za samoprihvatanje.
Šta bi osobe sa niskim samopouzdanjem trebalo da rade u odraslom dobu kako bi izgradile samopouzdanje koje nisu stekli tokom odrastanja?
– Ovo je jedno od pitanja koje, mi psiholozi, najčešće dobijamo. Odgovor, kao i sve drugo u pishologiji, nije baš tako jednostavan i ne postoji univerzalni recept. Neki od saveta su:
• Prihvatanje sebe sa svim svojim vrlinama i manama je osnova za izgradnju samopouzdanja. Važno je razumeti da niko nije savršen i da imamo pravo da budemo zadovoljni sobom uprkos svojim nedostacima.
• Postavljanje ciljeva i postepeni rad na njihovom ostvarivanju može pomoći u izgradnji samopouzdanja. Raščlanjivanje većih ciljeva na manje, ostvarive korake pomaže da se postepeno grade uspešna iskustva i osećaj postignuća.
• Učenje novih veština ili sticanje novog znanja može biti izuzetno korisno za izgradnju samopouzdanja. Pronalaženje područja koja vas interesuju i ulaganje vremena i truda u njih može pomoći da se osećate kompetentno i sposobno.
• Veza sa podržavajućim i ohrabrujućim ljudima može biti ključna za izgradnju samopouzdanja. Okružavanje sebe pozitivnim ljudima koji vas podržavaju, veruju u vas i podstiču vas može pružiti podršku i podsticaj za razvoj samopouzdanja.
• Čitanje knjiga o samopouzdanju, pohađanje radionica ili kursa o razvoju samopouzdanja, kao i razgovor sa stručnjakom poput psihologa ili terapeuta mogu biti korisni alati za izgradnju samopouzdanja.
Za kraj, najvažnije je verovati procesu i shvatiti da on nije linearan i uvek jednostavan, ali uz pravi sistem podrške, dobru volju i rad na sebi, itekako je moguć.
Intervju: Ivana Nikolić
Naslovna fotografija: @jessie_bush
Foto: Instagram, Privatna arhiva
